29. jun 2005. Medija Centar, Beograd, Srbija
Obracanje Gospodina Christian Wright-a, Vice Konzula Ambasade Sjedinjenih Americkih Drzava u Beogradu, SCG:
Zaštita prava intelektualne svojine je jedan od najvažnijih prioriteta
politike Vlade Sjedinjenih Americkih Država u citavom svetu.
Ogroman obim globalne trgovine piratskim i falsifikovanim robama predstavlja ekonomsku kradju masivnih razmera. U današnjoj privredi koja se zasniva na znanju, ova kradja proizvoda nastalih u fabrici ideja i kreativnosti predstavlja pretnju privredama zasnovanim na inovacijama, i privredama zemalja u razvoju koje traže mogucnosti koje nude privrede bazirane na uslugama visokog nivoa.
Falsifikovanje uništava kreativnost i inovaciju, ukidanjem radnih mesta i sredstava za život i finansira organizovani kriminal.
Falsifikovanje se razvilo iz industrije lokalnih razmera u masivan, složen biznis globalnih razmera. Lažni proizvodi - od CeDea, Dividija, softvera i satova do elektronske opreme, odece, proizvodnje hrane, proizvoda široke potrošnje i auto delova - procenjeno je da cine do sedam procenata globalne svetske trgovine i nanose štetu legitimnim nosiocima prava širom sveta koja se meri milijardama dolara na godišnjem nivou.
Falsifikovanje tako širokog dijapazona proizvoda na globalnom nivou utice veoma štetno na mnoge a ne samo na kompanije koje proizvode legitimne proizvode. Pored toga što ima direktan uticaj na obim prodaje i profite tih kompanija, falsifikovani proizvodi deluju štetno na potrošace koji bacaju svoj novac i ponekad cak dovode sebe u rizicne situacije kupovinom lažnih proizvoda. Falsifikovanje takodje pogadja države jer falsifikatori po pravilu ne placaju ni poreze niti druge dažbine.
Samo da bih ilustrovao obim i znacaj piraterije, navešcu podatke objavljene u Izveštaju o Trgovini Piratima za 2005-tu godinu koji je objavio Medjunarodno Udruženje Fonografske Industrije (IFPI)
• U 2004-toj godini ilegalna piratska muzika je vredela 4.6 milijarde
dolara u svetskim razmerama
• 1.2 milijarde piratskih diskova su bili prodati u 2004-toj - svaki treci
prodati disk na svetu je piratski
• U 31-noj zemlji ima više prodatih piratskih diskova nego legalnih
kopija
• Industrije zasnovane na autorskim pravima predstavljaju 5 procenata
Bruto Društvenog Proizvoda (dži-di-pi-ja) Americke i Evropske privrede
• Industrije zabave i medija vrede oko 1 trilion americkih dolara u svetskim
razmerama
Kao što svi znamo, zaštita prava intelektualne svojine
u Srbiji i Crnoj Gori predstavlja ozbiljan problem. Prodaja piratskih optickih
medija (di-vi-di-ja, ce-de-a, softvera) kao i falsifikovanih robnih marki je
široko rasprostranjena.
U pomenutom izveštaju Aj-Ef-Pi-Aja (IFPI), nivo muzicke piraterije u Srbiji i Crnoj Gori je oko 80 procenata. Izveštaj takodje navodi -citiram- "Srbija i Crna Gora je skliznula unazad nakon blagog poboljšanja u 2003-coj godini. Nova Srpska Vlada je primenu zaštite prava intelektualne svojine stavila medju svoje prioritete, ali neophodna akcija primene zakona protiv prodaje pirata na ulicama tek treba da se ostvari" (kraj citata).
Ambasada Sjedinjenih Americkih Država je radila i i dalje radi naporno sa vlastima u Srbiji i Crnoj Gori kako bi se poboljšala situacija u ovoj oblasti. Bilo nam je drago kada smo videli znake napretka, kao što je usvajanje pet suštinskih zakona o intelektualnoj svojini 2004-te godine od strane Skupštine Državne Zajednice Srbije i Crne Gore. Ovo je predstavljalo ogroman korak napred. To su bili zakon o zaštiti patenata, zakon o žigovima, autorskim i srodnim pravima, zakon o zaštiti dizajna, i zakon o zaštiti topografije integrisanih kola.
Ovi zakoni ce omoguciti zaštitu za proizvode i ideje visoko kreativnog Srpskog naroda i pomoci ce da se ohrabre industrije zasnovane na inovaciji kao što su farmaceutske i informaticke kompanije da razmotre Srbiju kao potencijalno mesto za ulaganje.
Ohrabrujuci znak od strane Vlade je bio i kada je Ministar Finansija Dinkic objavio u februaru 2005-pete godine da Vlada radi na oblikovanju plana za "potpuno uništenje piraterije" kroz formiranje novog odeljenja za borbu protiv piraterije u Ministarstvu Unutrašnjih Poslova i kroz ozbiljnije kazne za pirateriju.
Takodje smo bili veoma zadovoljni kada su sve tri vlade (vlada Srbije, vlada Crne Gore i državne Zajednice) usvojile jedan akcioni plan za poboljšanje zaštite prava intelektualne svojine. Ovaj akcioni plan navodi neophodne korake i definiše vremenski okvir za svaki pojedinacni korak, korake koji bi trebali da pomognu da se unapredi pravno i institucionalno okruženje za zaštitu prava intelektualne svojine. Vlada Sjedinjenih Americkih Država je spremna da nastavi da pomaže vladama Srbije i Crne Gore u ispunjavanju ciljeva zacrtanih u Akcionom Planu.
Medjutim, glavni problem zaštite prava intelektualne svojine u Srbiji i Crnoj Gori ostaje neefikasna primena zakona. Bilo je pozitivnih pomaka u Srbiji u 2004-toj u smislu pojacanih policijskih i carinskih akcija protiv pocinilaca kršenja intelektualnih prava i bilo je zaplene piratizovanih roba, ali potrebno je da se ucini više.
Poboljšanje u sprovodjenju kroz integraciju i primenu novih zakona o zaštiti intelektualne svojine, dalja poboljšanja republickih krivicnih zakona, regulativa na republickom nivou koja bi obezbedila ovlašcenja agencijama zaduženim za sprovodjenje (narocito tržišnoj inspekciji), i obuka policije, tužilaca i sudija jesu neophodni naredni koraci kako bi se stvorilo okruženje koje u efikasno i u dovoljnoj meri štiti Americke trgovinske interese.
Takodje nam je veoma drago da vidimo da lokalna zajednica kreativnih ljudi uocava pretnje od piraterije. Lokalni umetnici imaju kreativno, vibrirajuce okruženje u Srbiji sa velikim ekonomskim potencijalom i veoma nam je drago da i oni prepoznaju pretnje koje ugrožavaju njihove interese i njihove izvore prihoda, pretnje koje dolaze od piraterije. Nadam se da cemo svi zajedno pronaci nacine da se izborimo sa tim.