Aleksandre Sladane Miloševic, Predsednika Asocijacije Ars et Norma

Beograd, 12. avgust 2005. godine, Dom omladine, Makedonska 22.

SEMINAR I WORKSHOP
"Intelektualna svojina u informacionim i komunikcionim tehnologijama (ICT- Information and Communication Technologies)“

Informaciono drustvo

Sta je Informaciono Drustvo, u cijoj osnovi su informacione i komunikcione tehnologije? Buducnost su tokom istorije zamisljali vizionari, od arhitekata Piranesija, Ledoux-a, Boullèe-a, preko slikara L. Da Vincija, H. Bosa, filozofa, Bacon-a, Berkley-a, Lock-a, naucnika Tesle, Ajnstajna, pisaca H.G. Wells-a, Asimova, Clark-a, King-a, filmskih umetnika, G.Lucas-a, pa do grafickih kompjuterskih dizajnera danasnjice.
Da li se moderno drustvo, po fantasticnim scenarijima, pretvara u cyber drustvo i postaje kompleksna realnost tehnoloski razvijenih zemalja sveta?

Informaciono drustvo je termin koji opisuje drustvo u kome stvaranje, distribucija i manipilacija informacijom, postaju najznacajnija ekonomska i kulturna aktivnost i po strukturi je suprotno industrijskom i agrikulturnom modelu.
Primarni alati Informacionog drustva, kao Post-industrijskg drustva, su kompjuteri i sredstva telekomunikacije, a sredstva transporta su Internet i mas mediji. Ovaj model karakterisu upotreba rasprostranjene kompatibilne tehnologije za licne, edukativne, poslovne i socijalne aktivnosti, kao i brz i lak prenos informacija bez obzira na geo - politicke granice.

Informaciono drustvo omogucava pristup:
1. Informaciji
2. Ljudima
3. Servisima ili uslugama
4. Tehnologijama

Protok informacija i usluga u Informacionom drustvu se odvija u sirokom spektru aktivnosti kao sto su: on-line informacione usluge: novine, magazini, elktronske baze podataka, biblioteke /, on-line trgovina / on-line agencije: advertajzing, marketing, telesoping, prodaja nekretnina / profesionalne usluge konsultanata, prevodioca, dizajnera, kompjuterskih strucnjaka / on-line validacija: overa elektronskih potpisa, autentikacija / on-line konzumentski servisi : interaktivni telesoping, istrazivanje i validacija promotivnih ponuda, informacije o produktima i robi / on-line turisticke usluge: putovanja, informacije o avio i zeleznickom transportu, hoteli, virtualne posete muzejima, istorijskim spomenicima i mestima / on-line usluge kulturne, i industrije medija i zabave: razmena umetnickih – autorskih muzickih, filmskih, slikarskih i grafickih dela, kupovina produkata industrije umetnosti i zabave u digitalnoj formi, pristup standardnim i interaktivnim on-line radio i TV programima, live koncerti i performansi / nove telekomunikacione usluge po narudzbi: videokonferencije, pristup internetu, elektronska posta, forumi / on-line edukacija: formiranje tzv. „mreza znanja“ :“virtualne ucionice, sticanje diploma svih nivoa obrazovanja, virtualni kursevi i workshop-ovi / zdravstvene usluge: konsultacije sa lekarom putem Inteneta, kupovina lekova, terapijske instrukcije’ (A.S. Milosevic)“.

Industrijsko drustvo obelezavaju potrebe konzumiranja, individualizam i materijalna produktivna moc. U ekonomiji Informacionog drustva, trgovina informacijom postaje dominantna, u odnosu na materijalnu i agrikulturnu ekonomiju industrijskog drustva.

Informaciono drustvo donosi potrebu za napretkom i postignucem, sinergizmom, informacionom proizvodnom moci, i razvojem ”spiritualne industrije”, kako je neki nazivaju. Ono treba da donese procvat ljudske intelektualne kreativnosti, umesto isprazne konzumacije materijalnih dobara, sto je premisa industrijskog drustva. Povecana masovna dostupnost informaciji treba da dovede do „potune objektivizacije informacija“ , tj. od ljudi nezavisne produkcije informacija, i do „svesnog ili mudrog drustva“.
Svakako da ce ova vrsta komunikacije idejama i cinjenicama imati implikacije i na nacin vladanja i raspodele moci. U virtualnom drustvu ili cyber kulturi, treba izgraditi i postaviti nova pravila ponasanja.

Korporacije, pojedinci, grupe, drzave i internacionalne organizacije, pokusavaju da promovisu i kontrolisu protok informacija kroz drzavne granice. Govorimo o svim vrstama informacije, od intelektualne svojine i naucnog istrazivanja, do politickog delovanja, brendiranja ili kulturnih simbola. Digitalno organizovana, umrezena okruzenja, subjekat su sve novijim metodama distribucije i manipulacije. Bitka oko protoka informacije, definisace ko ce drzati moc u globalnoj informacionoj ekonomiji.
Da li ce cyber drustvo moci da se odupre zelji za moci pojedinaca i grupa? Da li ce moci da se zaustavi tendencija korporativnog preuzimanja Interneta. Koliko regulacija Interneta ide u prilog povlascenoj bogatoj, prosvecenoj i obrazovanjjoj klasi, i koliko ce se uciniti na premoscavanju ekonomskih i socio-kulturnih dispariteta? Kako pronaci modus organizacije, sistematizacije, zakonske regulacije i koordinacije globalnog upravljanja Internetom, ostalim poznatim i buducim oblicima prenosa informacije?

U svetu postoji vise od 2000 cyber city-ja, cije se formiranje odvija po striktnim kriterijumima, kako bi se pomenuta pitanja sto adekvatnije resavala.
Da li treba omoguciti slobodan protok informacija, bez ogranicenja i cenzure? U kojoj meri, kakav nivo i kvalitet informacije treba da bude besplatan i svima dostupan?
Sta je dopustivo, a sta zakonima zabranjeno ponasanje u cyber kulturi? Kojim putevima doci do „elektronske demokratije“? Da li sistemom telematiksa koji podrzaumeva konzumentski model informativnog superhighway-a, ili anarhicnim, nehijerarhijskim, interaktivnim pristupom informaciji kakav je Internet, koji opet trpi tendencije pretvaranja u konzumentski model informacionog puta?
Kako ispravno tretirati ne-tehnicke faktore kao sto su socijalne, pravne, kulturne i politicke razlicitosti?
Da li pravo, prati tehnoloski napredak i koliko su za razvoj Informacionog drustva znacajna pravila protoka i zastite intelektualne svojine ?

Kroz izlaganja danasnjih edukatora seminara o Intelektualnoj svojini u informacionim i komunikacionim tehnologijama, tretiracemo pitanje protoka i zastite informacije u domenu intelektualne svojine, jednog od znacajnih aspekata izgradnje Informacionog drustva.

WSIS

Prvi Svetski Samit o Informacionom Drustvu (WSIS - The World Summit on the Information Society) odrzan je u Zenevi, u Svajcarskoj, od 10. do 12. decembra 2003. godine, gde je 175 zemalja sveta usvojilo Deklaraciju Principa i Akcioni Plan. Prisutni su bili 50 Predsednika drzava i Zamenika Predsednika, 82 Ministra, najvisi predstavnici internacionalnih organizacija, privartnog sektora i civilnog drustva, koji su pruzili politicku podrsku ovom ambicioznom projektu.
Drugi Samit o Informacionom Drustvu odrzace se u Tunisu, od 16. do 18. Novembra 2005. godine.
Internacionalna Telekomunikaciona Unija (International Telecommunication Union (ITU) je Agencija Ujedinjenih Nacija, koja organizuje ovaj Samit. IT Unija trenutno ima 189 drzava clanica. Na nivou drzavne zajednice SCG, nas predstavnik je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom SCG.
Kljucne tacke osvojene Deklaracije Principa prvog samita su:

Deklaracija principa

1. Deklaracija ustanovljava da su ICT ( Informacione i komunikacione tehnologije), esencijalna osnova za sveobuhvatno Informaciono drustvo i podrzava ideju univerzalne, dostupne, nepristrasne, fer i finansijski prihvatljive ICT infrastrukture i servisa, kao kljucni cilj ucesnika koji ce pomoci da se ona izgradi.

2. Pospesivanje poverenja i vere u ICT, ukljucujuci informacionu i mreznu bezbednost, autentikaciju, zastitu privatnosti i zastitu konzumenta, podvlaci se kao preduslov za razvoj Informacionog drustva.
3. ICT su takodje znacajno sredstvo upravljanja - vladavine. Deklaracija podvlaci potrebu da se kreira pogodno okruzenje na nacionalnom i internacionalnom nivou, zasnovano na vladavini zakona sa podrzavajucom, transparentnom, konkurentski orijentisanom, tehnolsoki neutralnom i predvidljivom politikom i regulatornim okvirom.
4. Ako je univerzalni pristup osnova pravog Informacionog drustva, gradjenje kapaciteta je njen motor. Deklaracija ustanovljava, da samo kroz inspirisanje i edukaciju nacija kojima Internet i njegove mocne implikacije nisu bliske, moze da « sazri voce » univerzalne dostupnosti.
5. Prepoznaje se i da se resursi moraju kanalisati ka marginalizovanim i osetljivim drustvenim grupama, kako bi se osiguralo prihvatanje i kako bi se one osnazile.
6. Deklaracija reafirmise univerzalnost i nedeljivost svih ljudskih prava kao fundamentalnih sloboda u Inforamacionom drustvu, i podrzava demokratiju i dobro upravljanje.
7. Po pitanju intelektualne svojine, Deklaracija jednako podvlaci znacaj podrske inovativnosti i kreativnosti, kao i potrebu za razmenom znanja kako bi se inovacija i kreativnost pospesile.
8. Kljucni principi ukljucuju postovanje kulturne i jezicke raznolikosti kao i tradicije i religije, posebno na Internetu, sto znaci multijezicni, raznolik i kulturno odogovrajuci sadrzaj.
9. Sto se tice Internet menidzmenta, podvuceno je da ce i tehnicke teme i pravila javne politike, ukljuciti sve ulagace i interinstitucionalne oraganizacije Ali, globalno upravljanje Internetom je isuvise kompleksno da bi se detaljno razresilo. Postignut je dogovor da se formira otvorena, dostupna radna grupa o Intenet upravljanju, koja ce istrazivati i sacinjavati predloge za akcije, pre druge faze Samita u 2005. godini.
10. Principi slobode stampe, nezavisnosti, pluralizma i medijske raznovrsnosti su takodje podrzani.
11. Deklaracija daje bezuslovnu podrsku zatvaranju digitalnog jaza, kroz internacionalnu kooperaciju svih potpisnika.

Aleksandra Sladjana Milosevic, Avgust 2005.

* * *